You are here

7 "Nema šanse!" rečenica koje smo govorili dok nismo postali roditelji

Pre nego što dobijemo decu, sigurni smo da znamo kako roditeljstvo  izgleda i šta nas sve čeka na tom putu. U glavi su nam scene nežnog uspavljivanja, poljubaca u meke obraščiće, maženje uz čitanje knjiga, golicanje i smejanje, uživanje u porodičnim večerama i držanju za ruke tokom šetnje. Naravno, svi smo spremni za malo dečijih suzica, ali i spremni da ih nežno brišemo, kako to samo roditelji znaju.

U redu. Sada da pogledamo malo u realnost.

Jer svi znamo šta biva sa našim zamišljenim slikama roditeljstva – kada STVARNO dobijemo bebu. Onog momenta kada postanemo svesni da smo odgovorni za nečiji život – svi zamišljeni načini nege i vaspitanja našeg čeda udalje se od puke realnosti. Nađemo se tada u situacijama o kojima nismo ni sanjali, a kamoli da smo ih planirali.

I – da. Sada ih radimo. I to s ljubavlju. 

1.Mirišemo nečiju guzu.

Rečenica “Ko se to meni ukakio?” postaje uobičajena u prvim mesecima. I ne samo da je redovno izgovaramo, nego i redovno mirišimo male pelenice, očekujući nešto što do pre samo par meseci nam nije bilo ni poželjno ni romantično. Ali sada...

2.Čačkamo tuđi nos.

I dok smo se u životu pre bebe zgražavali na pomen stavljanja našeg prsta u tuđi nos – sada nam ova radnja ne deluje tako strašna. Naprotiv, često je neophodna i dobrodošla, a sve ono što nađemo u nosiću naše bebe, malo je manje grozno i, na neki čudan način (razumljiv samo roditeljima) – deluje kao naše.

3.Jedemo ostatke tuđe hrane.

Hladne parčiće mesa, ostavljenu koricu sendviča, nepopijena tri gutljaja soka – sve su ovo detalji roditeljske dijete (i jedan od razloga zašto se mnoge mame ugoje nakon dobijanja dece). Da nam je neko rekao da ćemo tuđi tanjir privlačiti sebi i jesti sve što je u njemu namrvljeno i ostavljeno? Nema šanse! Ispravka: nije bilo šanse… Sada je već druga priča.

4.Trošimo svoje pare na drugoga.

Pre dece imamo platu, honorar, bonus, ušteđevinu, crni fond, neplanirani trošak, planirani trošak, i razne druge finansijske kombinacije vezane za NAŠ novac koji ide NAMA. Nakon dobijanja najvoljenije osobe na svetu – taj isti novac više ne doživljavamo tako lično. Čak štaviše! Prioriteti se toliko promene i preusmere na to malo stvorenje koje odjednom dobija sve što nam oči vide i duša poželi. Zar nije? Kada ste u životu toliko želeli trošiti novac na drugo živo biće, pre bebe?

5.Čistimo tuđe telesne izlučevine.

Dok pripadamo grupi ljudi koji nemaju decu, najodgovorniji smo za jednu osobu: sebe. (I često mislimo kako je to to divno.) Onda postanemo roditelji i automatski postanemo ljudi koji žurno ispiraju jastučnicu na koju je beba bljucnula svo popijeno mleko, ili uhvatimo sebe kako u dečijoj sobi kupimo polusvarene rezance sa tepiha u 3 sata noću. E – to se zove ljubav na delu.

6.Zabrinuti smo da li je neko piškio ili kakio.

Realno – kada nam je nešto ovako uopšte padalo na pamet? Nikada. ALI – činom preobraženja u roditelja – postaje nam jako važno. Toliko važno da nam nekada ulepša ceo dan! Da li je naša bebica a)malo piškila, b)previše piškila, c)kakila nešto čudne boje/mirisa/gustine? Ukoliko su vam strašna ova pitanja – onda verovatno niste roditelj. Čekamo vas!

7.Ustajanje u 7 ujutro je brutalno rano.

Da li se sećate kada ste mislili ovako? Da… Lepa vremena. Sećate se i kada je nakon ustajanja bilo vreme za ručak? Ok, vreme je da se vratimo u realnost u kojoj san često nema duže trajanje od 3 sata, pa niste sigurni - da li je 6 ujutro ili 6 popodne? Ili još jedno roditeljsko pitanje - kako je moguće da je beba spavala 2 sata kad mi se čini kao 5 minuta? Od momenta kada postanemo roditelji – i obično stajanje na nogama posle zalaska sunca nam se čini kao da smo dobili na Loto-u!   

Jeste, ništa na ovom svetu vas neće tako dobro ubediti u suprotno od onoga što mislite – kao roditeljstvo. I što je najčudnije, sve ono što govorimo “Nema šanse da ću ja to raditi!” – postaje nešto bez čega ne možemo da zamislimo svoj život. Jer rađanje malih, divnih osoba jeste rađanje ljubavi. A šta može biti veće iznenađenje od toga?

 

Izvor: PopSugar, prerada: Jelena Kovinčić, urednica bloga Mamino blago