You are here

Kako da pomognete razvoj inteligencije kod deteta: 10 postupaka zasnovanih na naučnim činjenicama

Nauka još uvek nije uspela da da odgovor na pitanje da li je inteligencija urođena ili stečena osobina. Svakako da viši izmereni IQ predstavlja prednost u osnovi, ali bez truda i rada inteligencija ostaje samo potencijal. Pročitajte kako možete pomoći razvoj inteligencije kod dece. 

Šta možemo, kao roditelji ili učitelji, da uradimo kako bismo im pomogli da stimulišu svoje intelektualne potencijale? Predlozi ispod se odnose i na stariju decu, tinejdžere, a ne samo na mališane.

Sva ispitivanja koja se sprovode na temu inteligencije ne donose jasne i eksplicitne zaključke ali neki merljivi pokazatelji kažu da narednih 10 stvari može da pomogne:

1) Muzičko obrazovanje

Kratko i jasno: ispitivanja pokazuju da pohađanjem muzičke nastave deca postaju pametnija.

Istraživanje sprovedeno nad decom koja su se bavila muzikom i onom koja nisu, pokazala su sledeće rezultate – u poređenju sa decom u kontrolnoj grupi, deca koja su pohađala muzičku školu ostvarila su veći napredak u obuhvatnom merenju koeficijenta inteligencije. Iako se radi o relativno maloj razlici, ovaj napredak je zabeležen u svim IQ pod-setovima, indeksiranim postignućima i standardizovanoj meri akademskog postignuća.

U stvari, utvrđeno je da od učenja muzike korist imaju svi, mladi i stari; sve je veći broj istraživanja koja ukazuju na činjenicu da bavljenje muzikom (na različite načine) pomaže učenicima da ostvare bolje rezultate i iz drugih predmeta. Prema najnovijim istraživanjima sa Nortvestern univerziteta, časovi muzike pomažu i bakama, ublažavajući neka od negativnih dejstava starenja.

Pogledajte šta se događa sa našim mozgom kada sviramo muzički instrument.

2) Snaga klade valja, da li je tako?

Postoji uvreženi stereotip da fizička snaga i “glupost” idu ruku pod ruku, jer sportski tipovi provode više vremena napolju nego u biblioteci. Ipak, vredi razmisliti kako da detetu pružite i jedno i drugo.

Dobra fizička kondicija pospešuje sposobnost učenja. Nakon fizičke aktivnosti, brzina usvajanja novog vokabulara se povećava za 20%.

Ovo su zaključci istraživanja koje je 2007. godine sprovedeno u Nemačkoj, kada su ispitivači utvrdili da se brzina usvajanja novog vokabulara povećava za 20 odsto nakon fizičkih vežbi, u odnosu na vreme pre vežbanja, pri čemu je ustanovljena direktna korelacija između efikasnosti učenja i nivoa Neurotrofnog moždanog faktora, BDNF-a, koji je zadužen za rast i razvoj sinapsi u mozgu.

Tromesečni režim vežbanja doveo je do tridesetoprocentnog povećanja dotoka krvi u deo mozga u kome je smešten centar za pamćenje i učenje.

U ovom ispitivanju, grupa dobrovoljaca je učestvovala u tromesečnom režimu fizičkog treninga, nakon čega su urađeni snimci mozga svakog od učesnika. Na snimcima je uočena izuzetno velika promena od čak 30% povećanja zapremine kapilara u delu hipokampusa u kome je smešten centar za pamćenje.

3) Nemojte čitati svojoj deci, čitajte zajedno sa njima

Vaše dete uči da čita? Ne dozvolite mu da njegova uloga bude pasivna i da samo gleda slike, dok vi čitate sav tekst. Skrenite mu pažnju na reči – umesto da čitate dok ono samo sluša, čitajte zajedno sa njim. Ispitivanja pokazuju da na ovaj način pospešujete razvoj sposobnosti čitanja kod deteta. Kada se zajedničko čitanje knjiga proprati dodatnom pažnjom koju ćemo posvetiti razvoju veština i strategija čitanja kod deteta, stiče se efikasno sredstvo za uavršavanje rane sposobnosti čitanja, čak i kod dece koja sporije uče.

4) Nedostatak sna zaglupljuje decu

Svaki uskraćeni sat sna smanjuje intelektualne sposobnosti učenika šestog razreda, dovodeći ih na nivo četvrtaka.

 “Gubitak jednog sata sna ravan je [gubitku] dve godine kognitivnog sazrevanja i razvoja”

Ustanovljeno je da postoji korelacija između ocena i prosečne količine sna.

Učenici koji su ocenjeni najvišom ocenom A su u proseku imali petnaest minuta više sna na dnevnom nivou od učenika koji su ocenjeni srednjom ocenom B, koji su – opet – imali u proseku petnaest mnuta više sna od onih ocenjenih sa C, i tako redom.  Podaci koje navode naučnici su praktično identični nalazima dobijenim u jednom ranijem istraživanju koje je obavljeno nad preko 3,000 učenika srednjih škola na Rod Ajlendu. Iako su u pitanju prosečni učinci, doslednost nalaza ova dva ispitivanja je  nedvosmislena. Svakih petnaest minuta je važno.

5) Bez samodiscipline, koeficijent inteligencije ne vredi sam po sebi

Ukoliko želimo da prognoziramo budući uspeh pojedinca u životu, samodisciplina je važnija od koeficijena inteligencije.

Navod koji sledi preuzet je iz izvanredne knjige pisca Čarlsa Djuhiga 'Moć navike: Zašto radimo stvari koje radimo u životu i poslu':

Postoji na desetine studija koje pokazuju da se snaga volje izdvaja kao najvažnija ključna navika koja obezbeđuje uspeh pojedinca... Učenici koji su pokazali visok nivo snage volje su po pravilu dobijali visoke ocene i upisivali se u prestižne škole u nastavku školovanja. Kod ovih učenika je zabeležen manji  procenat izostajanja sa nastave, dok su, isto tako, manje vremena provodili  ispred televizora, a više u izradi domaćih zadataka. „Mladi sa visoko-razvijenom samodisciplinom imali su bolji učinak od svojih implusivnih vršnjaka u svakom segmentu akademskog učinka,” zabeležili su ispitivači. „Samodisciplina se pokazala kao pouzdaniji pokazatelj od Koeficijenta inteligencije u predviđanju budućeg učinka, kao i u prognoziranju koji će učenici poboljšati svoje ocene tokom školske godine, što se nije moglo utvrditi na osnovuu IQ-a... Samodisciplina ima veći uticaj na akademski učinak od intelektualne nadarenosti.”

Do dobrih ocena dolazi se predanim radom, a ne samo zahvaljujući “pameti”.

Uspeh na poslu je najviše povezan sa savesnošću onoga ko ga obavlja. Ono što naučnici ističu kao posebno zanimljivo u vezi sa savesnošću, jeste da se na osnovu ove osobine mogu prognozirati i stvari koje uveliko prevazilaze uspeh na poslu. Savesni pojedinci postižu bolje ocene u školi i na fakultetu, manje su skloni kriminalu i duže ostaju u braku. Ovakvi pojedinci takođe žive duže, i to ne samo zato što manje puše i piju. Kod njiih je zabeležen manji broj moždanih udara, bolja regulacija krvnog pritiska i manja učestalost Alchajmerove bolesti.

Ako se, dakle, pitamo ko ima najviše šansi da uspe u životu, odgovor je: deca koja nauče šta je istrajnost.

Ispitivanja su pokazala da je najbolji indikator uspeha budućih studenata upravo stepen razvijenosti ove ne-kognitivne i ne-fizičke karakterne koja se obično naziva 'istrajnost' i definiše kao „upornost i angažovanost na ostvarenju dugoročnih ciljeva”.

Pročitajte kako da motivišete svoje dete i pomognete mu da “nauči” da bude uporno

6) Učenje je aktivan proces

Neke online vežbice i igrice kojima se navodno vežba mozak, dok deca samo prate sadržaj, nisu delotvorne. Naprotiv, mnogi veruju da se njima deca zaglupljuju.

Ovi proizvodi jednostavno nemaju očekivano dejstvo i nisu proizvele nikakav pozitivan učinak kod ciljnih korisnika, mališana uzrasta 17-24 meseci. Štaviše, neke od ovih igara proizvele su negativno dejstvo. Za svaki sat koja su dnevno provela gledajući određene video sadržaje, deca koja su ih gledala razumela su u proseku šest do osam reči manje od dece koja ih nisu gledala.

Pravo učenje nije pasivno, već aktivno. Nije dovoljno samo čitati, potrebno je učiti u praksi.

Evolucija mozga počiva na našoj sposobnosti da učimo radeći stvari, a ne slušajući kako se nešto radi. Upravo iz ovog razloga mnogo bolje ćemo razviti mnoge naše sposobnosti ukoliko oko dve trećine vremena namenjenog učenju posvetimo praktičnoj proveri svog znanja, umesto njegovoj pasivnoj recepciji. Ovde važi tzv. 'pravilo dve trećine'. Na primer, ukoliko želite da napamet naučite određeni tekst, bolje je da 30 odsto vremena utrošite na čitanje teksta, a 70 odsto na proveru usvojenog znanja.

7) Nagrada može da pomogne, ukoliko se daje u pravom trenutku

U načelu je najbolje ukoliko se dete uvek zdravo hrani. Ispitivanja pokazuju da je način ishrane povezan sa ocenama koje dete dobija u školi.

Opšte je poznato da na je dan važnog testiranja važno dobro doručkovati. Ispitivanja pokazuju da je najbolja hrana bogata ugljenim hidratima i biljnim vlaknima, koja se sporo vari, poput ovsenih pahuljica.  Ono što je manje poznato jeste da je važna i ishrana u sedmici koja prethodi ovakvom danu.  U jednom ispitivanju izvršena je provera moći pažnje i brzine reakcije kod 16 studenata koledža, koji su zatim tokom narednih pet dana podrvrgnuti posebnom režimu ishrane, konzumirajući hranu bogatu masnoćama i siromašnu ugljenim hidratima, sa dosta mesa, jaja, sira i pavlake. Ponovljenjo merenje je pokazalo nedvosmislen pad ispitivanih sposobnosti.

Naravno, izuzeci uvek postoje. Ni jedno dete se ne hrani savršeno zdravo sve vreme. Ono što predstavlja ironiju čitave situacije jeste činjenica da se deci 'loša' hrana daje u pogrešnom trenutku.

Ispitivanja pokazuju da kofein i šećer mogu da deluju podsticajno na koncentraciju.

Kofein i glukoza mogu da pospeše kognitivne sposobnosti... Pošto su ovo segmenti koji se povezuju sa sposobnošću dugotrajne koncentracije i procesa radne memorije, rezultati ukazuju na to da kombinacija kofeina i glukoze može da pospeši efikasnost pojačane pažnje.

Igrom slučaja, ove supstance su prisutne i u nagradama koje deca vole da dobijaju.

Ukoliko deca već povremeno dobijaju slatkiše i gazirane napitke, možda je bolje da to bude onda kada uče, a ne kada se odmaraju.

8) Zadovoljno dete = uspešno dete

Zadovoljna deca imaju više šansi da se razviju u uspešne, ostvarene pojedince.

Zadovoljstvo je ogromna prednost u svetu u kome je sve podređeno uspehu. U proseku, pojedinci koji su zadovoljni su isto tako i uspešniji od onih koji nisu zadovoljni u poslu i ljubavi. Zadovoljni pojedinci dobijaju bolje ocene za svoj učinak, bolja radna mesta i veće plate. Veće su im šanse da stupe u brak, u kome su isto tako srećniji.

Koji je, dakle, prvi korak na putu da naše dete bude zadovoljno? Očigledno, da detetu damo lični primer zadovoljnog roditelja.

9) Uticaj generacije 

Genetske predispozicije roditelja imaju ogroman uticaj na formiranje vašeg deteta. Da li bi se isto moglo reći i za način na koji vaspitavamo decu? Odgovor je, bar prema većini istraživanja, začuđujuć: ne, uticaj vaspitanja nije ni približno tako veliki.

Kada su u pitanju osobine kao što je intelektualna sposobnost i određeni aspekti profila ličnosti, biološka deca su u velikoj meri slična svojim roditeljima. Kada su u pitanju usvojena deca, dobijeni rezutati pokazuju veoma čudne trendove i nemaju praktično ništa zajedničko sa rezultatima njihovih staratelja. Uprkos činjenici da su ih tokom šesnaest godina odgajili, hranili, oblačili, čitali im, podučavali ih i voleli, sličnost karakternog profila staratelja i njihove usvojene dece nije ni malo veća nego što bi bila da se radi o dvoje slučajno odabranih  prolaznika na ulici.

Šta je to onda što vrši tako veliki uticaj na ponašanje vašeg deteta? Odgovor je – grupa vršnjaka u kojoj odrastaju.

Kada se govori o uticaju okruženja vršnjaka, to je obično u negativnom kontekstu takozvanog pritiska grupe ili socijalnog pritiska. Istina je, ipak, da je ovaj uticaj mnogo češće pozitivan.

Ukoliko živite u dobrom susedstvu, i ukoliko se postarate da vam dete ide u dobru školu druži se sa dobrom decom, ostvarićete velike prednosti u njegovom vaspitanju.

Ne postoji lakši način da učenik koledža popravi svoj prosek ocena od odabira pametnog cimera.

Moć ovog uticaja dobro ilustruju reuzultati ispitivanja koje je na Dartmaut koledžu sproveo Brus Sakerdot. Prema njegovim nalazima, studenti sa niskim prosekom ocena su uspeli da svoj prosek u dobroj meri poprave samo zahvaljujući tome što su počeli da se druže sa boljim studentima. Sakerdot navodi da u ovakvoj kombinaciji studenata 'očigledno dolazi do međusobnog uticaja u smislu prenosa dobrih i loših navika učenja, tako da cimer sa visokim prosekom povlači za sobom svog cimerar sa lošijim ocenama.”

10) Verujte u svoje dete

Ukoliko verujte da je vaše dete pametnje od prosečnog deteta, na njega će to delovati podsticajno.

Deca za koju je nastavnicima rečeno da su bistirija zaista su postigla bolje rezultate, iako se zapravo radilo o nasumično odabranoj deci.

Uticaj pohvala je ispitivan i davne 1968. godine kada je dvoje naučnika nastavnicima u osnovnoj školi reklo da među njihovim učenicima ima pravih 'akademskih genijalaca'. Istina je bila da su ovi učenici nasumice odabrani i da istraživači nisu učinili apsolutno ništa drugo po pitanju daljeg odabira dece za ovo ispitivanje. Ipak, do kraja školske godine 30 odsto dece koja su proglašena za posebno nadarenu povećalo je svoj IQ za ogromna 22 poena, dok su gotovo sva deca iz ove grupe ostvarila povećanje od najmanje 10 IQ poena.

Jedna završna napomena: Nije sve u inteligenciji. Bez moralnosti i saosećajnosti, ljudi koji su nesumnjivo pametni mogu da deluju zastrašujuće.

Kao što je Patrik Džejk Orurk jednom rekao:

Istina je da se ne dešava često da inteligentni ljudi izazivaju tuče u kafani, ali je isto tako istina da glupi ljudi ne prave hidrogenske bombe. 

Izvor: Magazin Time