You are here

Kako igra u najranijem periodu života vodi do učenja?

Tokom prve godine života nema razlike između igranja i učenja. Što se više deca igraju i manipulišu predmetima oko sebe, više uče o njima. Na primer, oblici – dete će vrlo brzo shvatiti da neki predmeti mogu da se kotrljaju, a neki ne; neki predmeti mogu da se slažu na druge, a drugi ne mogu. Kada se radi o veličini – dete će shvatiti da male stvari može da ubaci u velike, dok obrnuto nije moguće.

Dok beba uči o svetu oko sebe, bićete ponosni na nju, i slobodno joj to pokažite. Tako će i se i ona osećati posebno i dobiti motivaciju da nastavi dalje u svojim istraživačkim poduhvatima. Osećaj da neko vrednuje njene napore je izuzetno vredan za bebu, ali i za roditelja. Kada detetu stvaite do znanja da je to što radi odlično i nagradite je pohvalama, bilo rečima, zagrljajem ili gestikulacijom rukama, ono će vam se još šire osmehnuti, mlatarati rukicama i glasno vam izraziti zahvalnost. Ukoliko nagradite dete za ono što je uspešno obavilo, makar to bila i obična igra “vir-vir”, detetu dajete izuzetno pozitivan psihološki stimulans. Osećaj samopouzdanja i optimizma je važan za pozitivnu sliku o sebi a time se gradi ličnost koja je je sigurna u sebe i veruje da može da prihvati nove izazove, ma koliki oni u tom trenutku izgledali mali. Jer za malog čoveka svaka naučena stvar je velika.

Veći broj predmeta koji su na dohvat ruke, više je naučeno. Bebe se igraju i razmišljaju: “Kakav li će se zvuk čuti ako ovu drvenu kocku bacim na drveni pod? A šta li će biti ako je bacim na nešto metalno? Da li ove dve igračke mogu nekako da spojim u jednu? I da li se ovaj točkić može lako odvojiti od autića? Pokušaću da prvo stavim veću kocku na manju… Hmm… Ona pada… A ako manju stavim na veću? Tako može.” To je bebin način da nauči nešto novo kroz igru.
 

Sa svakim novim otkrićem, zabava i učenje dobijaju novi smisao. Multifunkcionalne igračke nude više mogućnosti za učenje i predstavljaju pravi izazov za male radoznalce, jer je potrebno više vremena provesti da bi se istražili svi njeni delovi, a tim se grade i usavršavaju različite sposobnosti. Prvi pokušaji će biti neuspešni, ili će se jedan zadatak rešiti odmah, a ostali zahtevaju veći napor. Roditelji treba da se potrude da obezbede igračke koje će ponuditi različite stimulanse detetu. Kao što svi znaju, bebe mogu da vuku predmete, guraju ih, uzimaju u ruke i bacaju. Međutim, njihove motoričke sposobnosti nisu dovoljno razvijene kako bi mogle da koordiniraju sitne i precizne pokrete kao što su pritiskanje tačno određenog dugmića ili hvatanje jako sitnih stvari. To je sasvim normalno i dete će sve savladati kada za to dođe vreme.

Jedna od najvažnijih poruka za roditelje je da ne očekuju previše, bar na početku. Na primer, ako date bebi igračku koja je predviđena za dete od 3 godine, nemojte se iznenaditi ako je vrlo brzo ostavi sa strane. Neće mu biti interesantna jer neće znati šta sa njom da radi, a što je još lošije – biće frustrirano i ljuto na sebe jer neće moži da reši zadatak koji joj postavili. Ali ako je igračka prilagođena uzrastu bebe, videćete sa koliko pažnje i strasti će joj se posvetiti i dati sve od sebe kako bi rešila zadatak i vas i sebe učinila ponosnim.

Dr. Bettye M. Caldwell Ph.D. Professor of Pediatrics in Child Development and Education for Fisher-Price

 

 

Izvor: www.fisher-price.com