You are here

Zašto je dobro da dete odrasta uz kućnog ljubimca?

Imati kućnog ljubimca je velika odgovornost. Oni  zahtevaju posvećenost, brigu, vreme i odgovornost, ali u isto vreme pružaju bezuslovnu ljubav. A šta ako zajedno odgajate svoje dete i psa ili mačku, ili neku drugu životnju? Nikada vam neće biti dosadno, to je sigurno.

Pročitajte iskustva jedne mame o odrastanju njene ćerke i psa.

Suprug i ja smo imali sam krznenu “bebu”, više njih, mnogo pre nego što sam rodila pravu bebu. Zajedničko podizanje naših pasa doživljavam kao posebno iskustvo koje je mog supruga i mene naoružalo dragocenim roditeljskim iskustvima. Morali smo da donesemo mnoge važne odluke za naše dlakave mališane, kao na primer, kako da im obezbedimo zdravu ishranu, kako da u svom danu imaju dovoljno fizičke aktivnosti i igre i, naravno, kako da te nestašne zverčice naučimo redu i disciplini. Kada smo usvojili Grejsi, naše malo štene, bili smo uvereni da ne možemo da imamo decu. A onda, gle čuda – Grejsi je ubrzo postala 'starija sestra' našoj bebi i od tog trenutka je zajedničko podizanje dve devojčice postala neka vrsta čudesnog dara i prava blagodet, koja nastavlja da nas ispunjava zadovoljstvom.

Evo zbog čega je apsolutno van svake sumnje da detetu treba omogućiti da raste uz ljubimca:

1. Ljubimac uči vaše dete odgovornosti.

Moja ćerka je još uvek mala i potrpuno je ubeđena da svet postoji samo zbog nje – ali je, naravno, samo delimično u pravu. Logično da je ona centar mog sveta, ali ja isto tako želim da ona odraste u odgovornog pojedinca, sposobnog da društvu da svoj doprinos. Prvi korak na ovom putu jeste razvijanje osećaja odgovornosti. Za početak, učimo kako da budemo odgovorni tako što pokupimo stvari koje smo rasturili... čak i onda kada se odmah okrenemo i nakon nekih pet nano-sekundi  stvorimo totalni haos na drugoj strani.

Drugi način da kod svog deteta razvijete osećaj odgovornosti jeste da Vam ono pomaže u hranjenju i  kupanju ljubimca, njegovom izvođenju u šetnju i održavanju higijene. Ovakva pomoć će se ljubimcu jako svideti, dok će Vaše dete naučiti da je važno da svaki član porodice da svoj doprinos njenom skladnom funkcionisanju.

2. Ljubimac čuva zdravlje Vašeg deteta!

Znate onu staru tvrdnju da su pseća usta čistija od čovekovih?  Pa, možda ćete se iznenaditi kada čujete da u njoj možda ima istine. U jednom zdravstvenom časopisu objavljen je članak u kome se kaže da držanje kućnih ljubimaca zapravo pomaže zdravlju beba, naročito tokom prve godine života. Prema rezultatima jednog ispitivanja u Finskoj, deca koja su odgajana uz kućnog ljubimca imaju manje problema sa infekcijama disajnih puteva i uha, pri čemu im se isto tako ređe određuje terapija na bazi antibiotika. Naučnici veruju da kućni ljubimci pomažu bržem razvoju imunog sistema deteta. Ako mene pitate, nemam ništa protiv balavog cmakanja, ako će zahvaljujući njemu moja ćerka da provede i minut manje kod pedijatra nego što inače mora!

3. Ljubimac pomaže Vašem detetu da upozna saosećajnost.

Od trenutka kada smo je doneli iz porodilišta, moja ćerka je prosto obožavala i samo tlo po kome skakuće naša ljubimica Grejsi.  Ovo dlakavo stvorenje je od prvog trenutka zaintrigiralo našu ćerku, a radoznalost je ubrzo ustupila mesto želji za istraživanjem. Samim tim smo moj suprug i ja bili prinuđeni da pokažemo našoj ćerki kako da pomazi Grejsi na način koji  znači 'dobra kuca'.  Da, naša Grejsi  ima duge i baršunaste uši koje prosto mame da ih pomazite, pri čemu je naš kućni ljubimac veoma strpljiv – ipak, mi kao roditelji  želimo da se naše dete razvije u odraslu osobu koja ume da shvati i pokaže saosećajenost i brigu za druge, što počinje upravo od njene čupave 'sestrice'.

Nakon što smo joj samo nekoliko puta pokazali kako da pomiluje psa blagim, laganim pokretima, naša ćerka je shvatila da će svaki put kada primeni ovaj model ponašanja uslediti nagrada u obliku divnog vlažnog poljupca. Ukoliko bi bila suviše gruba, Grejsi bi ustala i otišla na drugu stranu. Na ovaj način je moja ćerka naučila zlatno pravilo ovoga sveta: „Ophodi se prema drugima onako kako bi želeo da se drugi ophode prema tebi.”

Igrom slučaja, kada je naša ćerka došla iz porodilišta, Grejsi je i sama bila gotovo beba. Grejsi je uvek bila jako dobra i slatka, samo što je ponekad umela da bude pomalo previše revnosna u iskazivanju privrženosti. I tako je Grjesi, baš kao i naša ćerkica Medlin, morala da nauči kako da bude blaga i nežna.

Nakon što je sprovela svoju detaljnu pasju istragu, uz obilje njuškanja, Grejsi je shavatila da ovo ljudsko mladunče zahteva određenu dodatnu nežnost, koju ona u normalnim uslovima ne upražnjava. Moj suprug i ja smo više od godinu dana bezuspešno pokušavali da naučimo Grejsi da ne zaskače nepoznate ljude i  ne pokušava da ih liže po licu. Sa Medlin joj je trebalo manje od jedne sedmice da ovo nauči i usvoji pravilo 'budi nežan'.  

4. Uz ljubmca, Vaše dete uči kako da deli stvari sa drugima.

Nisam baš sigurna zbog čega mom psu kupujem igračke za glodanje koje stalno završe u ustima mog deteta, niti zašto punjene igračke koje kupim mom detetu završavaju u delovima rasutim svuda po podu dnevne sobe – uprkos svemu, nastavljam sa ovom praksom. Kroz ovo neprekidno otimanje oko dečijih i pasijih igračaka, moja ćerka je naučila da deli stvari sa drugima, mada na pomalo neuobičajen način.

Naša ćerka obožava ne baš zdrave grickalice, koje, kako smo shvatili, obožava i naš pas. Napunivši posudu za grickalice slatkišima, pružila sam je ćerki i pokazala joj kako da ih podeli sa Grejsi. Njena prva instiktna reakcija bila je da čitav sadržaj posude strpa sebi u usta,  u skladu sa njenim omiljenim načinom istraživanja. Međutim, odmah je odustala od ovakve taktike, shvativši da uvek kada jedan slatkiš ponudi psu koji strpljivo čeka otvorenih usta, od Grejsi dobija nagradu u obliku pažnje i privrženosti.

Jednom usvojena, ova životna veština se samo dodatno učvršćuje u igri sa drugom decom i tokom čitanja priča u biblioteci. Svaki put kada nesebično delimo sa drugima, činimo da se oni osećaju srećnim. Ukoliko Vaše dete i kućni ljubimac ne gaje istu strast prema slanim zanimacijama kao moji ukućani, možete pokušati da primenite isti koncept koristeći loptu. Možda će u početku biti malo lajanja i plakanja, ali će ubrzo obe Vaše bebe shvatiti prednosti deljenja stvari. To je situacija u kojoj svi dobijaju.  

5. Vaš ljubimac pomaže Vašem detetu da razvije socijalne veštine!

Moja ćerka je stidljiva, sve dok vas ne upozna malo bolje. Pošto ja radim kod kuće, ona nema priliku da se druži sa drugom decom njenog uzrasta u istoj meri kao deca koja provode vreme u jaslicama. Iako je izbegavala da koristi usmeni vokabular u prisustvu drugih, sa izuzetkom mog supruga i mene, u Grjesinom društvu to  jednostavno nije slučaj – kada je sa svojim dugouhim ljubimcem, u stanju je da priča bez prestanka. Verovatno je da shvata da Grejsi mora da komunicira koristeći alternativne metode komunikacije, i oseća se sve sigurnijom u korišćenju novih reči, koje isprobava u njenom prisustvu.

Iako se ne sećam pojedinosti vezanih za moje dane u vrtiću, dobro pamtim da je jedna od prvih stvari koje su nas tamo učili bila kako da se igramo jedni sa drugima. Kućni ljubicmi ubrzavaju ovaj proces, pokazujući na živom primeru kako je zabavno igrati se sa nekim ko ume da se igra. Kućni ljubimac će nagraditi dete svojom pažnjom i stalnom spremnošću na igru, uvek kada dete poštuje jednostavna pravila da u igri bude nežno, da deli sa drugima i uredno čeka svoj red.  

Većina ljubimaca će eliminisati neželjene obrasce ponašanja, kao na primer izlive grubosti, otimanje lopte u trenutku kada bi je trebalo dodati, ili napuštanje igre i ignorisanje deteta.  Ove interackije na ranom uzrastu mogu imati trajan uticaj na razvoj Vašeg deteta.  

U članku objavljenom u časopisu 'Zdravlje za svakoga' (Everyday Health Magazine) pod nazivom „Kako kućni ljubimci uče decu da saosećajnosti i razumevanju za druge”, autorka Silvija Foti sumira uticaj kućnih ljubimaca na socijalne veštine dece, navodeći neke zaista neverovatne podatke:

* Istraživanje sprovedeno u Poljskoj posvećno  uticaju koje su kućni  ljubimci – psi i mačke – izvršili na razvoj socijalnih veština 530 dece uzrasta 4-8 godina. Deca koja su imala kućnog ljubimca postigla su bolji učinak u pro-socijalnom ponašanju i  demonstrirala veći nivo samopouzanja od dece bez kućnih ljubimaca.

* Ispitivanje sprovedeno u Nemačkoj pokazalo je da je kod dece uzrasta 6-17 godina kod kojih je dijagnostikovana anoreksija, bulimija, poremećaj anskioznosti i autizam, terapija koja je uključivala druženje sa psom dala bolje rezultate od uobičjene terapije bez kućnog ljubimca.  

Budimo iskreni i priznajmo sebi da teško da postoji nešto lepše od prizora deteta i šteneta u zajedničkoj igri. Ali, čak i ako ostavimo po strani ljupkost ovakvih situacija, odrastanje deteta u društvu kućnog ljubimca ima puno prednosti i može da utiče pozitivno na fizički, emotivni i društveni razvoj Vašeg deteta. Otvaranje vrata Vašeg doma za kućnog ljubimca u suštini ne predstaavlja ništa drugo do primanje novog člana porodice... člana porodice koji će Vama i Vašem detetu pružiti nesebičnu ljubav i prijateljstvo, za koje do tog trenutka niste ni bili svesni da Vam u životu nedostaju.

Izvor: creativechild.com