You are here

Roditeljska ambicioznost: Koja je “prava” mera? saveti stručnjaka

Kada ste poslednji put sedeli zagrljeni sa svojim detetom i razgovarali o nečemu? Gledali film? Igrali se neke društvene igre? Čitali knjigu? Ako ste kao većina roditelja, pretpostavljam da to nije bilo skoro.

Zašto niste? Nemate vremena. Zašto nemate vremena? Zato što ste prezauzeti i vi i dete.

Svakodnevica deteta školskog uzrasta podrazumeva pored spavanja i obroka, boravak u školi, izradu domaćih zadataka, posle škole treninge ili časove glume ili stranog jezika ili muzičku školu... Vi, osim radnih obaveza na poslu, imate takođe veliki broj obaveza kod kuće, uključujući da ispratite dete na sve njegove aktivnosti. Ponekad to “praćenje” deteta liči na taksiranje, jer ga vi bukvalno prevozite sa jedne aktivnosti na drugu.

Zašto mislite da morate biti toliko zauzeti, i vi i dete?

Ambiciju možemo definisati kao snažnu želju za postizanjem određenih ciljeva.

Koji su to naši ciljevi, želje, snovi za našu decu? Želimo im sreću, uspeh, sve najbolje. Međutim, mi nesvesno projektujemo svoje predstave o sreći, namećemo svoje vrednosti, verujući da ono što mislimo da je za nas najbolje, jeste najbolje i za dete. Sećamo se i sebe iz perioda detinjstva, pa ono što smo mi tada želeli a nismo imali, sada, sigurni smo, želi i naše dete. To, međutim, uopšte ne mora biti tačno.

Pokušavajući da ostvarimo sopstvene snove kroz dete, postajemo preterano ambiciozni.

Pravdamo se “ali, to dete želi…” iako ono najčešće “samo” želi da udovolji nama.

Ambicija je poželjna ako je podržavajuća i ako je sprovodimo bez prisile ili posledica po dete. Zdrava ambicija je, na primer, podržavanje deteta da dodatno razvija neki svoj talenat, ili ako ga “gurkamo” korak napred u odnosu na sadašnji trenutak razvoja.

Umesto očekivanja da dete ispuni naše snove, radije ga podržimo da najpre pronađe sopstvene, a zatim upravo te snove i ostvari.

5 KORAKA DO POŽELJNE AMBICIOZNOSTI

Zajednički izbor

Aktivnosti kojima će se baviti dete, birate dete i vi zajedno. Kada ono pokaže početno interesovanje, vaše učešće u ovoj odluci zavisi od same aktivnosti i od odgovora na pitanja: Zašto je baš ova aktivnost korisna? Čemu će ga sve naučiti? (na primer: ne samo određenoj sportskoj veštini već i socijalizaciji u još jednoj grupi dece) Da li će mu i koliko biti zabava i zadovoljstvo? Da li će mu biti nadoknada za ono što mu nedostaje u vrtiću / školi?

Želja deteta

Kada vam dete kaže da želi da se bavi nekom aktivnošću, važno je da budete sigurni da je to istina. Dete ima egocentrično mišljenje i posvećeno je tome da zadovolji očekivanja upravo onih osoba koje su u tom trenutku njegovog života, od najvećeg značaja. Ponekad pristaju iz straha od kazne, ponekad zato što misle da će tako doprineti harmoniji u roditeljskom domu, ponekad zato što misle da je “biti dobar” jedini put da mu roditelji pokažu da je prihvaćeno. Činjenica je da je broj dece koja iskreno žele, traže i postižu brojne aktivnosti, veoma mali.

Jedna aktivnost

Iako roditelji veruju u izreku "Jedno, k'o nijedno", upravo je jedna aktivnost van vrtića ili škole sasvim dovoljna. Ukoliko ona podrazumeva obavezu dolaženja i pohađanja dva puta nedeljno po 1 h - svaka naredna aktivnost je dodatno opterećenje. Tek kada ste sigurni da dete sa lakoćom postiže svoje osnovne obaveze i tu jednu aktivnost, vreme je da zajedno razmislite o sledećoj. Ali, nemojte preterivati. Dve aktivnosti su maksimum za svako dete, ukoliko želimo da ostane dete.

.

Ne žurite

U ranom uzrastu dečija interesovanja su kratkog daha i brzo se menjaju. Pre 4,5 ili 5 godina nemojte dete upisivati na aktivnosti van vrtića.

Šira slika

Kada dete krene u školu, roditeljska ambicioznost svodi se na odlične ili što bolje ocene. Pokušajte da vidite širu sliku. Naime, deca koja uspevaju da budu sjajni đaci brzo postaju uskraćena, jer roditelji misle da oni nemaju nikakvih problema, pa se na njih ne obraća mnogo pažnja, ni u porodici ni u školi. Detetov školski uspeh jeste važan, ali je on samo jedan aspekt njegove ličnosti. Važnije od ocena je da nauči da razmišlja, osposobi se za različite veštine, nauči da komunicira, neguje svoja prijateljstva, razvija svoje potencijale. Zato, ne precenjujte školski uspeh. I kada dobija loše ocene vaše dete ima mnogo drugih skrivenih ili neskrivenih vrlina, dobrih osobina. Eventualne školske neuspehe posmatrajte kao trenutne prepreke i nastavite da ga pomno pratite, osluškujete, upoznajete, da mu uvek ponovo pokazujete koliko vam znači.

Pročitajte još i Koje su POSLEDICE preterane roditeljske ambicioznosti?

Autorka teksta – Jelena Holcer, pedagog, direktor Škole za roditelje